Dr Iliji Tripkoviću uručeno priznanje „Valjevac - ličnost 2004” Na svečanosti u „Grand hotelu” obeleženo i 10 godina IP „Kolubara” Obrada teksta je redakcijska

podnaslovi } Dr Iliji Tripkoviću uručeno priznanje „Valjevac - ličnost 2004” Moja zemlja propasti neće Čovek za primer Uvažene ličnosti

Moja zemlja propasti neće

Reč dr Ilije Tripkovića na uručenju plakete „Ljubomir P. Nenadović”

Večeras, dok primam nagradu, Plaketu „Ljubomir P. Nenadović”, u godini koja je 180. od dana njegovog rođenja, imam potrebu da iznesem svoja osećanja, vezana za priznanje koje sam upravo dobio.

Izuzetno sam počastvovan što sam se našao među dobitnicima ove nagrade, kao 11. njen dobitnik.
Drago mi je što je odluku o priznanju doneo žiri sastavljen od novinara, naših sugrađana, koji svakodnevno prate događanja u našem gradu, beleže ih i prenose ih nama, koji zbog svojih profesionalnih obaveza ne možemo sva zbivanja pratiti.

Drugo, ova nagrada traje već punih deset leta, sada i duže, jer je i 12. objavljena. Nagrada traje u vremenu kada sve lepe stvari tako brzo nestaju, a trajanje je još jedna vrednost, zbog koje dobitnici moraju da budu ponosni. Ja to i jesam.

Značajno mi je i to što je ovu nagradu ustanovila i o njenom opstanku se brine Revija „Kolubara”, odnosno izdavačka kuća „Kolubara”.

Kuća koja svojim aktivnostima ne dozvoljava da godine iza nas ne budu godine koje su „pojeli skakavci”, kuće koja svojim projektima, izdavačkim poduhvatima, zrači onim što nam kao narodu nedostaje. Nečim što nam neko godinama pokušava da oduzme. Nadom, verom u ljude, lepotom, optimizmom, srećom, ljubavi, jednostavno filozofijom uspeha.

Kada sam razmišljao o susretu sa vama, pisao ove reči, imao sam želju tako mnogo da kažem, ali nisam nalazio reči, dovoljno lepe, jake i jasne koje bi opisale veru, lepotu, ljubav, sreću, optimnizam, filozofiju uspeha, koje nosi ova nagrada, njeni dobitnici, Revija „Kolubara”.

I zato sam odlučio da to pokušam da Vam kažem kroz pesme. Nemojte se plašiti, nisu to moje pesme. Za vas sam izabrao tri pesme velike Desanke.

Veru u sebe, ljude oko sebe, naš Valjevski kraj, domovinu video sam u njenim rečima: „Moja zemlja propasti neće.”

U njenoj pesmi „Verujem” našao sam deo sebe. A lepotu našeg kraja opevala je u pesmi „Nebo u zavičaju” (Nigde nebo nije tako lepo kao u mom kraju.)

Optimizam, sreća, ljubav, filozofiju uspeha Desanka nam šalje pesmom „Objavite jednom na velika zvona”.

Hvala vam na poverenju, vremenu i svemu onom što ćete uraditi sami, što ćemo uraditi zajedno, da nam bude srećna Nova 2006. godina.